Na svom dugom putu kroz civilizaciju čovek je prošao kroz najrazličitije periode društveno-državnog, ideološkog, industrijskog i tehnološkog razvoja. Kao svaki put kojim se prvi put prolazi, i ovaj je bio posut trnjem, nekad popločan dobrim idejama, ali uvek zasnovan na osnovnim potrebama. Kada puno pešačiš, dobro ti dođe da u nekom momentu i sedneš. Na stolicu.
Kada je čovek seo, shvatio je koliko sjajnih ideja ima. Od tada, stolica je koračala zajedno sa njim. Kroz vekove, stilove, materijale i istoriju.
Stolica kroz istoriju nije mnogo menjala svoju funkciju – promene su se ponajviše ogledale u nameni, pa su nekada za cilj imale da doprinesu prestižu, stilu i nadmoći, a nekada su za cilj imale da ukažu na praktičnost njihovog tvorca, spajajući najjeftinije materijale koji se mogu pronaći u prirodi sa najpraktičnijim pristupom dizajnu. Zahvaljujući industrijalizaciji društva i pristupu novim idejama i materijalima raste i paleta mogućnosti, kako samog društvenog razvoja, tako i razvoja ideja i potreba za udobnijim i kvalitetnijim životom.
1. “Sit like an egyptian”
Nakon mukotrpnog rada na izgradnji piramida, Egipćani su odlučili da izmisle stolicu, jedan od najstarijih oblika nameštaja, i to negde u periodu između 2650 – 2575 p.n.e. tokom treće dinastije drevnog Egipta. Noge prvih egipatskih stolica imale su oblike životinja, što im je bila i glavna karakteristika. Sedište je uglavnom bilo pravljeno od drveta prekrivenog jastukom.
2. Ustupimo mesto starim Grcima
U 5. veku pre nove ere grci su napravili Klismos – novu stolicu, delikatno iskrivljenih leđa i nogara. Ovaj dizajn bio je vrlo elegenatan; sama stolica bila je napravljena od drveta, bez orijentalnih ukrasa, sedište je bilo od isprepletenih konopaca a preko nje stavljana je vuna ili krzno. Na ovoj stolici sedelo se dosta opuštenije i u prirodnom položaju.
3. X faktor
Takozvana X stolica koja je imala sedište postavljeno na okvir u obliku slova X, potiče još iz starog Rima. Takođe poznata i kao Savonarola (po Girolamu Savonaroli) ili Dante stolica u Italiji, ili Luther stolica u Nemačkoj, ova X stolica bila je veoma praktična i popularna u celoj Renesansnoj Evropi, u Engleskoj ali i u Španiji.
4. stolice i Renesansa
U 17.veku pravljene su stolice koje su bile masivnije, posedovale su teški okvir u obliku kutije i bile bogato izrezbarene. U Francuskoj u 16.veku stolice su takođe luksuzno punjene a rukohvati su bili uvijeni i završavali su se smotuljcima ili u obliku glava životinja. Tokom vladavine Luja XIV nameštaj je postao još masivniji. Nasloni su imali uvijene vrhove, sedišta su bila šira, a drvorez uglačan i prefarban.
5. Minimalizam u nastajanju?
Tokom Neoklasičnog perioda u 1760-tim polako se vraćaju nešto blaže linije pa su trendovi često diktirali moderniju verziju starogrčkog Klismosa. Što bi autori knjige „Prava istorija sveta“ u jednom od članaka rekli (parafraziraću):
“Kad će više taj minimalizam?” – Renesansni stolar
